Vino
Коришћење
Вино је популаран и битан напитак који чини саставни део како европске, тако и медитеранске кухиње — од једноставних, традиционалних јела, до најсложенијих, егзотичнох специјалитета. Вино је важно у кухињи не само као пиће, већ и као и додатак јелима који обогаћује укус (углавном у динстању и печењу, где његова киселост даје баланс слатким укусима). Црвена и бела пенушава вина су најпопуларнија и позната су још и као блага вина, јер садрже само 10—14 % алкохола. Аперитив и дезертна вина садрже 14—20 % алкохола и она имају јачи укус од благих, јер садрже већи проценат алкохола.
Одмах по отварању флаше младог вина потребно је оставити сат времена по страни како би се „проветрило“, док је старија вина са јачим укусом препоручљиво пити када се отворе. Претакањем, из флаше ветре се талози. Талог се налази у старим боцама, али је млађа вина боље ветрити.
Током ветрења, излагање млађих вина ваздуху доприноси „опуштању“ укуса и чини их глаткијим, и уклопљеним у арому, текстуру и укус. Старија вина углавном губе на интензитету у укусу уколико се ветре.
| (тона) | ||
|---|---|---|
| 1. |  Француска |
5.329.449 |
| 2. |  Италија |
5.056.648 |
| 3. |  Шпанија |
3.934.140 |
| 4. |  САД |
2.232.000 |
| 5. |  Аргентина |
1.564.000 |
| 6. |  Кина |
1.300.000 |
| 7. |  Аустралија |
1.274.000 |
| 8. |  Јужноафричка република |
1.157.895 |
| 9. |  Немачка |
1.014.700 |
| 10. |  Чиле |
788.551 |
| 11. |  Португал |
576.500 |
| 12. |  Румунија |
575.000 |
Црвено и бело вино се добијају на готово идентичан начин.
Винова лоза расте скоро искључиво између тридесетог и четрдесетог степена јужно или северно од еквадора. Најјужнији виноград на свету је у централном Отагу крај новозеландског јужног острва близу 45 паралеле,а најсевернији виноград је у Флену, у Шведској, нешто изнад 59 паралеле.Боја црвеног вина потиче од егзокарпа црног грожђа, односно од пигмента антоцијана, који вину даје црвену боју, што значи да се и од црног грожђа може добити бело вино, само је потребно кожицу уклонити пре ферментације.
Vino je alkoholno piće koje se dobija fermentacijom grozdja ili grozdjanog soka uz pomoc kvasca.Takodje,vino se moze praviti od nekih djelova biljaka i od raznovrsnog voca.Prirodni balans grozdja je takav da moze da izazove vrenje bez ikakvog dodavanja secera,kiselina enzima i drugih supstanci koje izazivaju fermentaciju.Pica slicna vinu mogu se pravit fermentacijom drugog voca i cvijeca:vocno vino,vino od jecma,od pirinca,meda tkz.medovina,pa cak i od bila tkz.konesko vino.Komercionalna uptreba rijeci vino je u mnogim zemljama zasticena zakonom.
Vino posjeduje istoriju dugu oko 8.000 god.zanimlji vje podatak odnosno vjrovanja da su prva vina nastala na prostorima danasnje Gruzije ili Irana.
Nauka koja se bavi proucavanjem vina zove se enologija.
Vino nastaje tako sto se gnjeci grozdje,a sok koj se dobija gnjecenjem naziva se sira.U osnovu proizvodnje vina lezi henijski proces fermentacije,tokom kojeg pod uticajem kvasca u anaerobnim uslovima,dolazi do razlaganja razlicitih secera do etanola.pri cemu dolazi do oslobadjanja ugljen-dioksida.Proces vrenja ili fermentacije obicno traje nekoliko nedelja,a posle toga vino se preciscava i pretace u burad ili bacve ovakav nacin rada zove se delastaz.
Pored secera sok grozdja sadrzi kiseline koje su takodje bitne za ukus vina.Gornji sloj jagode odnosno kozica i sjemenka koja se nalazi u samoj jagodi sadrze tanine.Jedinjenja opornog ukusa(kao nezrela dunja)koja su prirodni kozervansi,omogucuju starenje vina i njegovo zazrijevanje a ne dozvoljavaju da se pokvari.Na povrsini zrna se nalaze celije kvasca,ali taj kvasac obicno nije dovoljan da se napravi vino-u toku proizvodnje kvasac se dodaje.
Ovo je prvi post o vinu...