Vino

Tamnjanika

Despot

 

Čudnim i nepredvidivim životnim putevima i voljom Gospoda Boga, Spasići su se još u XVIII veku ukorenili u pitomi župski krajolik - Tržac.

Iskonski vezani za pramajku zemlju, oduvek su znali za veru, zakon, red i rad i čim ih je vinorodna Župa primila pod nebesko plavetnilo, oni su se pokrstili vinovom lozom, čime su sebe trajno obeležili. Vinova loza tako za njih postaje tamjan i sveća, kandilo, mir i nemir, davanje i uzimanje.

Možda su Spasići u životu napravili koji sitan greh, ali jedan sigurno nisu. Ni gosta, ni svata, ni namernika, ni komšiju, ni prijatelja lošom kapljicom poslužili nisu, jer onda ne bi bili Spasići. Ljubitelja Isusove krvi možeš prevariti samo jednom i nikada više. Tu praštanja nema. A ni prirodu niko prevario nije. Vinova loza je carica kojoj treba najvernije služiti da bi ti stavila krunu slave na glavu.

Sunce, zemlja i voda primaju svakog u svoje okrilje, ali je mali broj onih koji taj Božiji dar koriste kao Spasići. Na sebi svojstven način oni razumeju šapat vina, miris šire, duh i dah grozdova, podrumsku tamu, bure i oluje. Dosledni sebi, nemirnog i nadarenog duha, ušli su u istoriju župskog vinarstva. Stali su tako u red onih časnih srpskih domaćina gde je reč svetinja, rad zakon, a dobro vino pitanje časti i vere.

Varijanta Oplenac Čudesni miris divlje ruže, koja raste na padinama Oplenca, otkriva se u jedinstvenoj aromi ovog vina, koje predstavlja iznenađujuću varijantu muskatnih sorti. Crvena boja ružinih latica, neobičan aromatski kompleks i svilenkasto prelivanje ukusa obradovaće i okrepiće vaša čula u svakom trenutku. Postoje razne varijante muskatnih vina, ali samo u Varijanti Oplenac otkrićete neverovatan spoj boje, mirisa i ukusa koji se prelivaju od svežine ružice do punoće crvenog vina. Varijanta Oplenac - vino za uživanje u svakoj varijanti. Odlična uz predjela na bazi pršute, praseće i jagnjeće pečenje, pa čak i roštilj. Perfektno se slaže i sa svim voćnim desertima i voćem.

Oplenac Selection

Oplenačka selekcija nastaje od izabranog grožđa, u probirnoj berbi, prožimanjem dva rizlinga- italijanskog i rajnskog, koji, svako na svoj način, svedoče o mikroklimi, zemljištu i tradiciji Oplenačkog vinogorja.

Bili smo sigurni u svoj izbor i odlučni da stvorimo vino koje će u sebi spojiti najsnažnije karakteristike ove dve sorte - snagu, punoću i bujnost aroma koje ćete nanovo otkrivati u svakoj berbi.

Oplenačka selekcija biće i vaš - nepogrešiv izbor.

Idealan uz prasetinu, piletinu, jela od krompira, belu ribu, paradajz i sezonske salate.

Trijumf Barrique

Veličina Trijumfa ohrabrila nas je da se oprobamo u najvećem iskušenju vinara - barikiranju.

Najsnažniji Trijumf iz najboljih berbi, odležava u hrastovim buradima od 225 litara i sažimau sebi najbolja svojstva grožđa i hrastovine, pojavljujući se na kraju kao neponovljivi spoj klime i zemljišta, vina i plemenitog drveta.

Trijumf Barik je jedinstveno i dugovečno vino koje, po mnogo čemu, srpsko vinarstvo uvodi u moderne svetske tokove.

Odlično se slaže sa svim vrstama rečne i morske ribe sa jačim prelivima, sa svim jelima sa dimljenim lososom, ali i sa pečenom piletinom, pilećim salatama i zrelim sirevima.

Trijumf

Snažni karakter sorte Sovinjon Blan, šarm Belog burgundca i energija Rajnskog rizlinga prožimaju se u Trijumfu, vinu koje je posle 70 godina ponovo rođeno ispod Oplenca.

Karakter Trijumfa otkriva se u svetio žutoj boji sa zelenim odsjajem, u punoći, svežini, vibrantnosti, savršenoj ravnoteži kiselina i posebno u snažnom aromatskom kompleksu - od ogrozda do bagremovog cveta, sveže pokošene trave i zelene jabuke.

Trijumf je nekada bio dvorsko vino i vino za dvorove, danas - vino za Vas i kraljevsko uživanje.

Perfektno se slaže sa ribom (smuđ u badem sosu, štuka sa belim lukom, šaran na žaru, dimljena skuša) i plodovima mora (kozice i gambori), pilećim mesom, kozjim sirom, paradajzom i sezonskim salatama.

Internet: www.podrumaleksandrovic.co.yu E-mail: office@podrumaleksandrovic.co.yu Telefon: 034 826 138; 063 604 175 Fax: Adresa: Vinča, Topola - Oplenac Osoba za kontakt: Božidar Aleksandrović

---

Pobrđa Rudnika i Venčaca sa Prokopom i Oplencem, blago okrenuta ka jugistoku, sa umerenom klimom, od davnina su ljudi koristili za uzgajanje vinove loze. Selo Vinča, podno Oplenca, u kome je smešten naš podrum i ime je dobilo po vinovoj lozi. U doba Rimljana, naselje je bilo poznato kao Vincea, što je označavalo vinorodnost čitavog kraja.

I u srednjem veku, čitavo ovo područje, na oko 80 kilometara jugozapadno od Beograda, bilo je poznato po vinarima i dobrom vinu. Početkom XX veka, u okolini je podignuta Venčačka vinogradarska zadruga, a zatim i podrum kraljeva Petra i Aleksandra Karađorđevića, koji su proneli slavu oplenačkih vina širom Evrope. Trijumf, najbolje vino Kraljevih podruma, bilo je poznato na svim evropskim dvorovima.

Kada je čuveni dvorski podrumar Živan Tadić, koji je posle II svetskog rata emigrirao u Kanadu, saznao da podrum Aleksandrović obnavlja vinarsku tradiciju oplenačkog kraja, poslao je u Vinču recepturu - sortni sastav Trijumfa, na osnovu kojeg je ovo vino ponovo rođeno posle 70 godina. Tako smo u našim vinogradima, kao na palimpsestu požutelog rukopisa, počeli da ispisujemo nove stranice duge porodične istorije vinogradarstva i vinarstva.

Naučna znanja i modernu tehnologiju ali i iskustvo predaka, uložili smo u stvaranje modernog podruma, koji je za manje od dve godine osvojio najviša priznanja za kvalitet svojih vina. Naš prijatelj Živan Tadić, nije dočekao prvu berbu i novi Trijumf, ali smo se zato potrudili da njemu u počast i počast svim vinogradarima i vinarima oplenačkog kraja, od Despota Stefana do današnjih dana, stvaramo vina koja sa ponosom možete izneti na svaku trpezu. Naša je čast i obaveza da za Vas proizvodimo - vina za sva vremena!

Geografsko poreklo: Petropavlovsko polje, Trebinje, istočna Hercegovina

Tip vina: Crveno suvo vino

Sortni sastav: Vranac

Način proizvodnje: Proizvodi se na tradicionalan način. Vrenje i odležavanje se odvija u velikim hrastovim bačvama u starim manstirskim podrumima. Na način starih hercegovačkih vinara grožđe se dugo ostavlja da odležava na komini, kako bi Vranac iznedrio što više bojenih i taninskih materija, koje vinu daju upečatljivu strukturu i punoću.

Karakteristike: Kao pravo čedo hercegovačkog podneblja, ovo vino pleni izrazitom bojom purpura, upečatljivim ekstraktom, voćnom aromom i ukusom koji podseća na zrele višnje i smokve. Punoća i izuzetno osvežavajuće kiseline daju mu snažnu energiju i neograničene mogućnosti za slaganje sa hranom.

Idealno se slaže sa dimljenim i sušenim mesom, zrelim punomasnim sirevima, sirevima iz ulja, svim vrstama dimljene ribe, jeguljom na žaru, svim vrstama pečenja, a naročito sa jagnjetinom ispod sača. Izvanredno se slaže sa mesom sa roštilja. Posebno ga preporučujemo sa specijalitetima od džigerice. Probajte ga obavezno sa džigericom u slanini ili u kombinaciji sa slaninom i suvim šljivama.

Posluživanje:
Služiti isključivo na sobnoj temperaturi. Preporučujemo dekantiranje.

Ovo vino je rađeno i u specijalnim serijama kao zvanično vino predsednika Republike Srpske dr Milana Jelića i predsednika Vlade Republike Srpske g.Milorada Dodika.

 

ПОДРУМИ МАНАСТИРА ТВРДОШ

Монаси манастира Тврдош предвођени игуманом Савом,започели су ново поглавље приче о винима на просторима херцеговине.Преузели су бригу над лозом у Требињском пољУ,гдје су стари засади Вранца смјештени на површини од 70 хектара и подигли чак 60 хектара младих засада винове лозе у Поповом пољу.

И тако обновили причуо о постојању Тврдошких подрума која даптира из ХV вјека!

Требињцко и Попово поље су изразито плодна кршка поља настала спирањем земљишта са околних брда.Некадашње шуме искрчене су вјероватно током владавине Млеча,а касније и у доба Аустроугарске па је вријеменом ерозија нанијела сво плодно земљистљ у Требињско и Попово поље.

Са ових простора потиче и једна врло занимљива аутоктона сорта винове лозе под именом ЖИЛАВКА коју су мостарци прогласили као своју аутоктону сорту.Ова врста винове лозе од које се иначе производи бјело вино води поријекло из Ластве,мјеста које се налази 5км од Требинја према Никшићу.

Подруми манастира Тврдош броје два подрума један стари подрум испуњен храстовим бурадима у којим иначе вино и одлежава,и новог подрума који је раћен по нај самременијим свјецким стадардима.Овај подрум је капацитета 400 хиљада литара.И у њему се производе три врсте вина два црна чувени Тврдошки Вранац и Cabernet Sauvignon као и бјело вино херцеговачке аутоктоне сорте Жилавке.Ова вина ће бити појединачно престављена у наредним чланцима овога блога.

Важно је још напоменути да је ова винарија прва која је добила цертификат ИСО 9001 на просторима РС,БиХ.

 

 

Бело вино

• Шардоне (фр. Chardonnay) — Бели шардоне је вероватно најтраженије грожђе на свету. Боље успева на сиромашнијем земљишту, али се прилагођава и другим типовима. Даје мале гроздове танке коже. Рано цвета и зри. Данас се гаји у свакој земљи у којој се прави вино.

• Шенин бланк (фр. Chenin blanc) — Бело грожђе, користи се за најразноврснија вина, даје обична и пенушава, сува и слатка. Гаји се највише у долини Лоаре - југозападна Француска, све до Атлантика. Има танку кожу, касно сазрева. Расте и у Јужној Африци, Калифорнији, Аустралији и Новом Зеланду. Даје дуготрајна вина, али и вина која се одмах пију.

• Црвени траминер или Клевнер (нем. Gewurztraminer или Traminer) — Није потпуно бело грожђе грожђе, розе је, даје сува и слатка бела вина, карактеристичног ароматичног, некако зачињеног укуса. Gewurtz значи зачин. Пореклом је из Aldo Adiga — италијанска покрајина у којој се говори немачки језик. Ружичаста кожа, некада жута. Гаји се и у Алзасу (Француска, део према Немачкој), Аустрији, Немачкој, Словенији, Мађарској, Чешкој и Словачкој, Румунији, у Аустралији и на Новом Зеланду.

• Ризлинг (фр. Risling) — Постоје и слабија вина као што је Olasz и лашки ризлинг. Воли хладнију климу. Бледа зрна са мрљама, у малим гроздовима. Касно цвета и зри. Даје врхунска сува, полуслатка и слатка вина. Гаји се у Немачкој, Алзасу, Италији, Аустралији, САД.

• Совињон бланк (фр. Sauvignon blanc) — Грожде долине Лоаре, расте на кречњаку, песку, шљунку. Компактни мали гроздови танке коже. Рано зри. Гаји се и у Италији, Јужној Африци, на Новом Зеланду, у Аустралији и САД.

• Семилон (фр. Semillon) — Даје сјајна слатка вина и високо квалитетна сува. Има велика зрна и танку кожу. Тражи специфичне климатске услове. Расте у Бордоу у Француској, Чилеу, Аустралији, САД, Јужној Африци.

Врсте вина

Црвено вино

• Каберне Совињон (фр. Cabernet Sauvignon) — Ово је најпопуларније грожђе на свету кад је производња црвеног вина у питању. Гаји се у Бугарској, Чилеу, Аустралији, Калифорнији, јужној Француској. Има мала плаво-црна зрна са дебелом кожом, касно олиста и касно сазрева.

• Мерлот (фр. Merlot) — Од овог грожђа се прави најскупље црвено вино на свету — Chateay Petrus. Гаји се у Бордоу, има велика зрна са танком кожом, укус има трагове боровнице и менте.

• Небиоло (итал. Nebbiolo) — Даје врло комплексна црвена вина, успева на кречњачком земљишту, на већим висинама, највише у северозападној Италији. Врло тамне боје, касно сазрева. Неббиа на италијанском знаци магла.

• Пино ноар (фр. Pinot noir) — Од овог грожђа се прави чувени бургундац. Успева на кречњачком земљишту источне Француске. Ово је „свети грал“ произвођача у многим земљама. Има танку кожу црне боје и густе, густе гроздове. Поред Француске, гаји се и у Аустралији, на Новом Зеланду, у Јужној Африци, Италији, Румунији, САД.

• Ширак или Шираз (фр. Syrah или Shyraz) — Древно црно грожђе са Средњег истока. Гаји се на граниту, кречњаку и песку у долини Роне (Француска), у Калифорнији и Аустралији. Плаво-црне боје, има мала зрна и дебелу кожу. Релативно рано сазрева. Даје високе приносе, па произвођачи, ако желе виши квалитет, морају да га контролишу и смањују.

• Санђовезе (итал. Sangiovese) — Ово грожђе се гаји по целој Италији, као и у Аргентини и Калифорнији. Расте на кречњаку, али и на глини, споро и касно сазрева, подложно је оксидацији. Најбоља врста је Санђовезе пиколо.

• Нови божоле (фр. Beaujolais nouveau) — веома младо француско вино, које се пије тек шест недеља након бербе

Очигледан начин је да се помеша бело вино са мало црвеног, али је ово у супротности са законом у многим земљама.

Други метод је да се започне ферментација црног грожђа као у процесу производње црвеног вина уз пажљиво надгледање ферементације. Кад смеса достигне жељену боју - уклони се кожа и ферментација заврши без ње.

Неке сорте грожђа су погодније за производњу розеа од других.

 БЈЕЛО ВИНО

Приликом производње белог вина прво се приступа пресовању чиме се одстрањују кожа, семенке и петељке при чему се добија мутан жућкасти сок. Сок онда ферментише.

Основни захтев за ферментацију белог вина је да тмпературае буде између 15 и 18° C. На вишој температури губе се арома и свежина.

Модерни танкови за ферментацију имају уграђене аутоматске системе за хлађење. Ферментација траје око 6 недеља.

 ЦРНО ВИНО

Процес производње црвеног вина започиње ферментацијом. Током ње, мехурићи гаса избацују кожице на површину посуде за врење (данас углавном челичних танкова) у којој се врши ферментација.

Кожице је потребно вратити назад из два разлога: један је боја и укус, а други чињеница да уколико би им се дозволило да се осуше на површини, постале би погодан медијум за развитак микроорганизама па и ризик за контаминацију смеше.

По завршеној ферментацији, приступа се пресовању. Користе се специјалне пресе, за финија вина користи се мањи притисак и обрнуто.

Прво вино које се само оцеди се чува одвојено од оног добијеног под притиском.